Lokvarsko 7.-8.9.12.

da nastavim niz od Uljanika i Bročica...

7.-8.9.12.


Tek ovdje sam vidio da se gadno zakuhalo i da je sve krenulo k vragu...

Da krenem od početka...

Još prije nego sam stigao zove me Danijel da vidi kako sam i gdje sam i da mi kaže da me dečki išćekuju. U Lokve dolazim nešto prije podneva,kupujem kruh i odlazim do Josipa,čuvara,po motor za čamac,tamo popijem rakijicu do dvije za dobrodošlicu i uputimo se na jezero,a s nama i Vjeran, isto domaći dečko koji mi je i zadnji puta pomogao nositi stvari.
dolazimo na jezero i...uhhhh!! Pa voda je još pala,strašno...
Kuda ću i šta ću...,mislio sam loviti neke druge pozicije,ali idem lovti na starom mjestu odnosno na mjestu gdje su lovili ,,dečki sa triblja,,
E sada treba prebaciti stvari...,naravno pomažu mi Josip i Vjeran i da ih nema...nadrljao bih.
Samo da dočaram pogled,tamo dolje treba odnijeti stvari...











a u povratku tamo gore u šumarak...hvala Danijel,hvala Josipe...











prevezem se preko, istrpam stvari i odmah lupam par fotki...

















Rio,Grga,poznati panjevi??





stvari...dok sam samo ovo istrpao i iznesao već sam bio krepan,a dok sam sve posložio....uuuhhhhh!!!!

BTW između ostalih stvari nosio sam i 4 faktorice partikla...










slažem šator malo dalje od vode,ali bolje ne može,prestrmo je ili je debelo blato...u biti sam zadovoljan...











Razvlačim kantu i pol partikla na daljinu od nogu do nekakvih 30- ak metara daljine,
zabacujem i odlazim odmoriti jer sam krepao...
U toku večeri,ribe počinju ludovati,ali k obali prilaze samo oooogromne babuške,dok šarane čujem tamo negdje dalje...,ma nema veze imam još puna dva dana vremena...
Kako je večer pala sve sam prebacio i čekam da me Nina nazove,vrijeme prolazi,a od poziva ništa...

Tada počinje strava...

Postajem nestrpljiv jer sam umoran i jedva čekam da zaspim...
zovem ja nju,ali ništa...ne javlja se,malo neobično za nju,probam zvati na kućni,opet ništa,čekam i ponavljam to opet kroz neko vrijeme...ništa se ne dešava...sada sam zabrinut i znam da nešto nije u redu,ali ne želim nikoga drugoga zvati,da ne dižem galamu već čekam...kako je ovo čekanje teško,prestrašno!!!!!!
I kada onda netko kaže kako ne može dočekati da riba zagrize...taj pojma nema o životu!!
Odjednom me trzne mobitel,skačem kao ni na jedan griz...punica zove... gotovo je, znam da nešto gadno, ne valja...,
pitam kao iz topa,šta se desilo??
Ona zbunjeno šuti,a onda mi govori da nije gadno,ali da je Nina POLOMILA OBJE RUKE!!!!
U meni se sve ruši,samo mi se zacrnilo pred očima...
Jedva čekam da je čujem jer je trenutno na slikanju...
Eto i treće,ali najveće prokletstvo se desilo...nadam se da ih više ne će biti...barem ne ovakvih kao ovo zadnje.
Konačno se čujemo i naravno ona mi govori da će se nekako snaći uz njene i moje starce i da nikako ne prekidam ribolov...ma nema hebene šanse!!!!
Čekam jutro da se stvari malo posuše i da mogu nazad doma k njoj...
Javljam Josipu,a on Danijelu šta je bilo i naravno oni odmah nesebično nude bilo kakvu pomoć.

U noći i u razmišljanju prekida me griz,ali odmah znam da nije šaran,jer kada ovdje šaran primi,sigurno znate da je šaran,
vadim veeeliku babušku kakve se okolo bacakaju skoro neprekidno.

















Prebacujem sve i čekam jutro...
Rano ujutro me budi vrišteći signalizator,sada pak znam da je šaran i to ne mogu fulati...
Predivno hladno jutro,predivna riba,a u meni tuga i zabrinutost...

















Više ne mogu zaspati i opet lupam par fotki,jezero i okolš su prekokrasni...

















panorama...
















Pakujem i spremam stvari,još nisam niti završio,a pojavljuju se Danijel i Josip da mi pomognu prebaciti stvari,a danas smo trebali imati daaaavno dogovoren roštilj...šta se može...
Na drugoj strani teglimo stvari do auta i razmišljam da sam to sam trebao...uuuhhhh!!
Dok Josip priprema čamac za obilazak jezera










Danijel se igra sa grgečima jer ih ovdje ima bezbroj,ima ih i jako velikih,ali ih je jako teško uloviti...











Koco,dečki su me zamolili da stavim sliku da vidiš gdje si lovio...













Predivno jezero kojem se opet mislim vratiti...











Šta reći... ipak voda sa dovoljno ribe za uloviti pokoju...,raubovi štukerina i ogromnih pastrva,izbacivanja debelih goranskih šarana...,predivni,nesebični domaćini...jednostavno ne znam šta reći...
sve u svemu ...vidimo se opet!!!!

Veliki pozdrav Danijelu,Josipu,Vjeranu...vidimo se opet na ovom predivnom jezeru i još jednom hvala na velikoj pomoći,naklon do poda....

P.S. Oni koji poznaju Ninu i koje zanima,Nina je dobro,premda su joj pukle obje ruke,prijelomi nisu prestrašni,pa je ne boli previše,najgore je bilo ovih dana,a u petak na kontrolu i slikanje pa će se vidjeti šta i kako dalje...pazim je i mazim kao ona mene uvijek...evo upravo se budi...sada joj treba zapaliti cigaretu, odvesti je na wc, dati joj večeru...
pozdrav!!